Goca je svima poznata kao vaspitačica u vrtiću u jednoj maloj varošici u Banatu. Sva deca su je obožavala, bila im je izuzetno draga zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini činila izuzetno poželjnom ženom u očima mnogih muškaraca. Sve njene drugarice često su joj zavidele, govoreći kako eto ona ima baš skladan brak, ćerku koja je uspešan đak gimnazije, lep posao i slično…Najviše su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a samo je Gordana s godinama sve više cvetala i bivala jednako lepa kao u mladosti. Njena povučena narav je stalno sprečavala druge muškarce da joj se približe i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i majka.
Ali, na svetu nema osobe čiji je život idealan. To je Gordana itekako dobro znala jer je u dubini duše bila veoma nesrećna. Bila je krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muž koga je čitava varoš poštovala, počeo joj je nanositi samo bol. Shvatila je koliko je pogrešila kada se udala za 12 godina starijeg čoveka, uz to skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noći sama presedela i proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je ćerka otišla u internat postajalo je samo još gore. Bila je ipak samo žena, željna muškog dodira i poljubaca, a svoju želju je morala da krije duboko u sebi.
I gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.
Jedino je ponekad tu bio on, Marko, mužev sestrić, veoma lep i naočit mladić koji je upravo tih dana posle završenih studija otišao u vojsku. On je jedini od porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da razvedri ujnu svojim šalama i urođenim šarmom. Goca ga je volela i od cele familije bio joj je nekako najbliži. I kako je Gordanina usamljenost u dugim noćima bivala sve veća, tako su i njene misli sve više lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti, sećajući se samo muškog dodira i stidljivih poljubaca. Čeznula je za pravim muškarcem, a to nije smela nikome reći…
Marko je jednako mirno odrastao. Uvek povučeno dete i dobar đak, tek, odjednom je izrastao u prelepog stasitog mladića, odmerenog i veoma muževnog, čak toliko da su krišom na njega padali pogledi i udatih žena, starijih od njega. A opet i on je, sad već u svojoj 27-oj sve više počeo da se interesuje za žene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi a sad su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe žene o kojima je maštao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uživao je u strasnoj ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda rešio da ipak, posle dva meseca uzme odsustvo i dođe u varoš, da poseti svoje. Morao se ipak suočiti sa bivšom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne. Uskoro joj je bio rođendan, četrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je da je Marko mnogo češće mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima je puštao mašti na volju, u početku se samo divio njenom telu i sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala sve češće je maštao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo njegove tajne maštarije…
Gordani je leto počelo po starom, u stalnim problemima s muževim pijančenjem i kockom, koji su se završili saobraćajkom u kojoj je jedva izvukao živu glavu i zaradio nekoliko nedelja bolnice. Povrh sve muke još je morala i sama provoditi duge noći u pustoj kući. I to sve češće plačući…Danju je pak, posle posla odlazila do bolnice.
Marko je došao na nagradno odsustvo, konačno, jedne srede početkom jula, veseo, uživajući u slobodi van kasarne i mirisu leta. Marko je dugo čekao to odsustvo, možda i suviše dugo, budući da su ga se svi u familiji bili veoma uželeli. Miris bakine pite koji ga je dočekao u kući ponovo ga je za tren vratio u detinjstvo i lepe bezbrižne dane… Ipak svi u kući su bili pomalo zabrinuti i potrešeni tom nesrećom koja se dogodila njegovom ujaku.
Gordanu je u prvi mah prestrašila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno obradovala kada je začula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je ujak, jel se oporavlja i kako je njoj samoj u kući a ona je, glumeći, uzvraćala kao je sve dobro i kako će joj muž ipak brzo kući. Jedino je bila iskrena kako jedva čeka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona završi posao u vrtiću…
Jedini vrtić u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje. To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobično dugo spremala. Sutradan joj je bio četrdeset i drugi rođendan i želela je da tog petka izgleda lepo svojoj dečici u vrtiću i svom mužu i možda ponajviše, htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Šarena letnja haljina sa dubokim dekolteom savršeno je pristajala njenim jedrim oblinama i crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro dečica su bila neobično glasna; pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred njima stvorio visok, nasmejan mladić. Ujnino lice se najednom ozarilo…
– Jao, Marko, mili moj… ? – rekla je ushićeno i gotovo mu se bacila u zagrljaj, poljubivši ga i dajući mu priliku da oseti miris njenog parfema i toplotu njenog tela u tom ionako vrelom danu.
– Ne mogu da verujem, srećo moja, pa gde je moja vojničina? – uvela ga je u prostoriju i predstavila dečici. Našla mu je mesto sa strane i sela do njega pustivši decu da rasturaju igračke. Marku je, još pomalo opijenom njenim mirisom, samo prostrujalo kroz glavu kako se nimalo nije promenila, još uvek onako raskošna i poželjna kakvu je sanjao.
– Evo me, ujna. Odsustvo. Kako si ti , šta ima? Ujak? – pitao je
– Eh, kako, moj Markić. Ujak se napio i vidiš sad šta napravi. Jako sam zabrinuta za njega – govorila mu je, srećna što je pored nje i što zna da će je on jedini saslušati i razvedriti… Pored njega se uvek osećala nekako sigurno, kao da je bilo dovoljno samo da vidi njegova široka snažna ramena i da bude zaštićena.
Ćaskali su neko vreme uz kafu, pričajući o svemu i svačemu. Ona je osetila par puta kako njegov pogled krišom nestašno luta od crvenih uvojaka kose do njenih oblina, odmeravajući je, onako u prolazu. Kao da je osetila užarene iskrice koje je ostavljao na svome putu. A potom bi se postidela, prekorevajući sebe zašto je obukla baš tu izazovnu haljinu. A nakon svakog takvog škakljivog momenta, oboje su skretali temu i pažnju na nešto drugo.
Roditelji su polako odveli svu decu kućama i njih dvoje pođoše do obližnjeg grada u bolnicu. Ujak se veoma obradovao kad je video svog sestrića. Marko se takođe radovao tom susretu, ali nije mogao da poveruje kad je video u isto vreme i koliko je isti taj ujak grub sa ujnom. Uporno je odbijao da proba kolač koji mu je ona ispekla, govoreći joj da nije ni morala dolaziti, da ne želi da je gleda. Marko je pokušavao da ga smiri dok je Gordana sve to trpela, na ivici da zaplače. Ranije je takvo ponašanje pripisivala piću i nervozi, ali sada je shvatala da je on bio ljubomoran na njene godine i besan što nije sposoban da je zadovolji. Bilo joj je žao što je Marko morao sve to da sluša, a opet i drago što nije sama sa mužem kojeg je nekada volela a sad samo trpela. Posedeli su par sati kod njega. Marko je bio mnogo drugačiji od svog ujaka i osetila se toliko slobodnom pored njega da je u povratku gotovo zaplakala pričajući mu o svom životu.
– Znam da ti je teško, ali moraš se držati, ujna, biće valjda bolje – pokušavao je Marko tešiti je. Čak su zajedno otišli na sladoled i smejali se njegovim dogodovštinama iz vojske.
– Eh, Markić, milo moje, ne znam ja kako ću ovako – uzdahnula je, izlazeći iz autobusa – hajde sad kod mene, hoću da te počastim za rođendan.
Znaš da bih voleo, ujna, ali moram kući, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom društvu.
– Dobro, mili, ali sutra obavezno moraš doći na kolače. – rekla je ponovo ga zagrlivši i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje još jednom osete onu napetost – Hvala ti za sve danas. – okrenula se i otišla niz ulicu u svojoj lepršavoj letnjoj haljini, što se nestašno uvijala oko zategnutih listova…
Znala je da će joj opet biti teško u duši jer će biti sama, ali je osetila ujedno i neko čudno olakšanje jer je svaki put u mladićevoj blizini osetila neobičnu napetost i neko čudno treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u požar… Nekako je sve u vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osećala, kao da je vraćao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noći pakleno vruće. Gordana se čitavu noć nemirno okretala u svom praznom krevetu. Dugo joj je trebalo da usni, razimišljala je kako joj je bilo lepo tog dana, poptuno drugačije u odnosu na sve one nesrećne trenutke koje joj je muž priređivao. Mislila je o tome kako je svo vreme braka pored njega samo patila, bila je tako željna muške ljubavi, dodira, seksa… Prvu noć nakon dugo vremena da je sanjala… i to šta… i koga… Sanjala je Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muški, poželjno i strasno… Sanjala je njegove snažne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomešanoj posteljini, a što ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno vlažna među nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku, pokušavajući sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene stvarne želje, iako je njeno međunožje ostalo izdajnički vlažno. Otišla je na kraju da se istušira i potom ponovo usnila, ovaj put sa zabrinutošću da će možda opet ili još i gore stvari sanjati…
A iste te noći, na drugom kraju sela, Marko se vraćao iz izlaska sa drugarima. Sve devojke koje je video te večeri u njegovim mislima nisu mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je došao na odsustvo, ta žena ga je naprosto začarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima kose boje višnje, punim mesnatim usnama, nežnim pogledom i ponajviše svojim raskošnim oblinama koje su mu pamet zavrtele toliko da je stalno u misli vraćao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute preko krupne, oble i naglašene guzice. To ga je izluđivalo i mada je znao koliko su grešne te misli, štrašno su ga uzbuđivale. I kad je legao u svoj krevet, nije izdržao, izvukao je svoj ogromni nadignuti kurac i polako ga počeo drkati, zamišljajući samo svoju lepu, guzatu ujnu… Strašno jeste i grešno, ali to su samo maštarije, mislio je… I uz te strasne maštarije je i zaspao, znajući da će već sutra imati priliku da je vidi…
Veselo igranje sunčevih zraka na njenom jastuku probudilo je Gordanu i ona se lenjo izvukla iz kreveta, istežući svoje raskošno telo. U glavu su joj dolazile slike sinoćnjeg sna ali se trudila da ne razmišlja o njima, otišla je do kupatila i dugo se tuširala, milujući svoje zgodno telo koje nije imao ko da pomiluje… Kapljice vode što su klizile niz njenu kožu imale su zadatak da ublaže tu želju i da je vrate u stvarnost… Došlo joj je da plače nad svojom sudbinom. Bio joj je četrdeset i drugi rođendan a bila je sama. Ako, nema veze, proslaviće ga danas sa svojim Markom. Doterala se još lepše nego obično, obukla je crne tange i čipkasto crno prsluče u kojem su kipele njene grudi. U takvoj kombinaciji nije odolela da ne obuče i crne čarape sa podvezicama i njenu omiljenu suknju od crnog satena za koju joj koleginice uvek kažu da savršeno naglašava njene obline… Malo pre nego što će krenuti iz kuće nazvala ju je ćerka. Bila je na moru sa društvom i samo je majci poželela srećan rođendan, ne čekajući da čuje još jedan savet da se čuva i pazi. Poručila joj je da je u žurbi i da puno voli i nju i tatu i spustila je slušalicu.
Gordana izađe iz kuće s osećajem kako eto i ćerka ima svoj život. Osetila se samom.
Marko je tog jutra jako dugo spavao, odmarajući od kasnog izlaska i tulumarenja s društvom. Tek, u neko doba, čuo je glasove iz dnevne, polako se izvukao iz kreveta i lenjo isteglio svoje mišićavo telo, brzo navukao samo letnje pantalonice i izašao iz svoje sobe. Tek ušavši u dnevni boravak, lice mu se ozarilo. Majka i ujna se sedele na krevetu i pile jutarnju kafu i naravno, vodile uvek isti razgovor. Ujna joj se prilično snuždeno jadala o njenom nerazumnom bratu, majka je samo ćutala govoreći kako ni sama nije pametna i da ne želi da im se meša u brak.
I Gordanino lice se ozarilo u momentu kad je Marko ušao u sobu. Sav teturav od spavanja, razbarušene kose i mišićavih golih prsa ličio je na nekog grčkog boga. U momentu je gotovo osetila kako je sestrić guta pogledom prelazeći od njenih lakovanih cipelica, preko golih listova i kolena i njenih bujnih grudi, konačno se bezobrazno sudarivši sa njenim iznenađenim pogledom. U momentu je preplavila čudna jeza.
– Ćao, ujna. Hej, pa tebi je danas rođendan!? – veselo je Marko pozdravio i odmah krenuo prema njoj – E, znaš, ovi moji mi ne daju para, pa ću ti ovako samo naprazno čestitati… – rekao je već stežući njenu nežnu šaku svojim snažnim prstima.
– Hvala ti, mili moj – jedva je stigla da uzvrati, dok je on poljubio u obraz, spuštajući usne opasno blizu njenih. – Ma ti si moj pravi kavaljer i bez poklona – uspela se i našaliti sedajući nazad na kauč.
Sedeli su još neko vreme svo troje, ćaskajući o svemu, poslovima, ujakovom sporom oporavku. Konačno, dve žene se spremiše i pođoše u grad, u posetu Markovom ujaku.
– Joj, ubi me već ovo stalno hodanje gore-dole. – žalila se Markova majka ustajući. – Samo da mu bude bolje… Hajdemo.
– A ti Maki, obavezno danas naiđi do mene. – reče mu ujna, popravljajući svoju šarenu bluzicu – napravila sam tortu koju ti najviše voliš, a zaboravih je poneti.
– Super, torta. Doćićemo ja i mama. Hajde, pozdravite mi ujaka – ispratio ih je pogledom niz ulicu i u mislima se već spremao da ide na kupanje na obližnju reku. Nešto je pojeo na brzinu, uzeo svoj stari bicikl i odvezao se, trudeći se da odvrati misli i od sinoćnjeg sna i od ujne, ujaka…
I bio mu je to jedan od najlepših odlazaka na reku. Kupao se sam, daleko od svih, uživajući u prirodi i tihom šumu reke. Sunce se snažno probijalo kroz granje i igralo se na njegovom licu, opijajući svojom toplotom. Uskoro je i zaspao, duboko i čvrsto. Više nije mislio ni na svoju propalu ljubav, ni na glupog komandira u vojsci, kao da je konačno našao mir i snagu da uživa u životu. Tek kad je sunce već klonulo na zapadu, nešto jači vetrić ga prenu iz sna. Mislio je da se još jednom bućne u vodu ali sad je već nila previše hladna, on pokupi stvari i pođe prema selu.
Kad je došao do kuće, majka se još nije bila vratila, ali uskoro se i ona pojavi na vratima. Vidio je po njoj da se nervirala.
– Šta je sad opet bilo?
– Eh, šta, ma znaš i sam. Onaj moj ludi brat zaista postaje nesnošljiv. Jadna Gordana, ja ne znam kako ona uopšte izdržava sa njim.
– Opet su se svađali?
– Znaš već! Ne znam šta bi on hteo. A ona, jadnica, toliko je dobra da mu ništa nije zgrešila. Hajde, idi ti do nje, ja neću s tobom, noge me strašno bole. Hajde idi, rekla je da obavezno dođeš na tortu.
Presvukao se u svoje omiljene lanene pantalone i krenuo je. Dobro poznatom ulicom ka ujakovoj kući. Tim putem je još kao klinac prolazio i kako vodi pored jedine cvećare u selu, setio se da ujna obožava cveće… Kupio je jednu kao krv crvenu ružu i nastavio njihovoj kući. Bila je to prilično stara i trošna kuća koju je jedino ujna uvek održavala i brinula se da je dovede u red. Sećao se kako su ujak i ujna planirali da sagrade novu kuću, ali to nikad nisu uspeli, najviše zbog ujakovog pića i kartanja.
Dvorište im je mirisalo na lipu koja se zaštitnički natkrilila na njegovom ulazu. Taj miris ga je sećao na detinjstvo kada je često dolazio kod ujaka da se igra sa sestrom. Otvorivši kapiju, dočekalo ga je preteće režanje njihovog psa, starog čupavog rundova, ali čim ugleda Marka, preteće režanje se pretvori u umilno cviljenje i veselu igru oko njegovih nogu. Prošao je uskom stazicom do praga i pokucao na vrata, pa ih polako otvorio. Ujna je sedela u fotelji i tražila u svojoj torbici najnovije recepte koje joj je doktor prepisao za muževe lekove. I ona je tek bila stigla i još nije uspela ni da skine omiljene lakovane cipelice. Crvene lokne njene lepe kose padale su joj do ramena i uvijale se oko vrata. Tek, njen tužan pogled je skrivao sve ružno što je taj dan ponovo doživela od muža i to pred njegovom sestrom. Stisnula je usne, spremna da zaplače, ali je iz misli prenu otvaranje vrata.
Lice joj se ozari kad na vratima ugleda Marka. Divno joj je izgledao, onako visok, lep i nasmejan i beskrajno simpatično držeći u ruci crvenu ružu za nju. Odmah je ostavila torbicu i ustala da prihvati taj skromni, ali prelepi znak pažnje.
– Marko, mili moj, došao si – reče srećna što ga vidi i što neće bar taj dan presedeti sama.
– Ćao, ujna. I srećan rođendan, ovaj put sa malim poklonom – reče on, stidljivo pružajući ženi rascvetalu ružu. – Izvoli, sad sam je kupio, da mama ne kaže kako njoj nikad nisam ni cvetak kupio.
– Jao, srećo moja, pa hvala ti. Ti si zaista divan, a divna je i ruža – reče ona, ljubeći ga u obraz u znak zahvalnosti i istovremeno zasipajući ga mirisom svog parfema. – Hajde, uđi. Ja sam ti sama, kao po običaju. – okrenula se da odnese cvet u vazu, dajući Marku priliku da odmah osmotri njene raskošne obline, uzak struk, veliku zadnjicu i prelepe, skladne noge, koje su se, činilo mu se, dodatno isticale na štiklama.
– Ma i mi smo se skoro vratile, evo nisam se još ni presvukla. Sedi tu, sad ću ja, samo kafu na nastavim… – čuo se njen glas iz kuhinje.
– Kako je ujak? Ide li nabolje?
– Eh kako. Ma nikako – rekla je mnogo potištenije, vrativši se i sedajući na kauč nasuprot Marka. I on je sad primetio njen tužni pogled i brzo je pokušao da skrene temu. Gordanina suknja blago otkri njena kolena i lepe noge, što i Marko primeti, pomislivši kako je zaista neodoljiva tako jedra i bujna.
– Ma hajde, mani ti ujaka, daj to vino da nazdravim ja svojoj super ujni – reče on, smešeći joj se.
– Eh, šašavko moj, sad ću ja, a bogami i ja ću vino, pa nek se i napijem… – reče žena hitro dohvatajući bocu crnog iz regala. Još uvek nije primetila koliko je pomno prate njegove krupne oči. Nasula je u visoke kristalne čaše za oboje i poslužila zajedno sa kafom koja je u međuvremenu bila gotova. Blago se nagnuvši, pazeći da ne prospe kafu, ponovo je i nesvesno pružila priliku svom vojniku da odmeri njene bujne, velike dojke, koje su se nadimale ispod bluzice. Mozak su mu opijale u stilu tihe muzike koja je svirala na radiju. A iskušenje da bude još veće, sad je sela na ugaonu još bliže njemu i suknja joj je još jednom nestašno pobegla preko kolena,tek nagoveštavajući lepe oble butine.
– A Mima nije dolazila? – pitao je Marko za njenu ćerku. Čudno mu je bilo da je nema na majčin rođendan, a bilo mu je veoma žao ujne. Bila je oduvek vema dobra prema svima, brižna majka, a videlo se da vene tako sama.
– Javila mi se. Danas ide na ekskurziju pa nije mogla doći. Hajde da se kucnemo!
– Živela ujna, a nek je i Mimi srećan put !
– Ma bori se i ona nekako. Neće da prizna, ali i nju je strašno potreslo ovo sa ocem. Teško je to, Markić – govorila je sada već vidno rastužena. Uzela je vino u par krupnih gutljaja, poput pijanca koji želi da čim pre utopi svoju tugu. Marko je sad shvatio zašto je njegova majka bila toliko potrešena danas. Očigledno je ujak bio još grublji nego inače. Na ujninom lepom licu se tačno videlo koliko je slomljena i tužna. Pogledala ga je i shvatio je da su joj oči prepune suza. Nije imao reči i već u sledećem trenutku suze su joj potekle i zajecala je.
– Ahh, ne mogu više Marko, ne mogu. On je odvratan … prema meni. Užasno, eh, eh. – suze su joj lile niz obraze i ridala je kao malo dete. – Ubija me polako. Joj, majko moja – sad se već sva tresla.Marko se i sam potpuno usplahirio ne znajući kako da joj pomogne. Bilo mu je žao i uspeo je samo neubedljivo prozboriti.
– Nemoj, ujna, hajde nemoj plakati. Sve će se to srediti. Videćeš.
– Joj, ne mogu, Marko. Izvini, molim te al’ sve mi se skupilo. –rekla je pokušavajući da zakloni lice rukama. – Majko moja, ne znam šta sam ja Bogu zgrešila, da me tako kažnjava… – ponovo se izjadala a onda počela tiho da uzdiše.
Marko je konačno shvatio da je mora nekako utešiti i iako nikada nije znao kako smiriti ženu, približio joj se i seo tik do nje. Pokušao je što nežnije da je zagrli. Osećao je kako sva drhti od jecanja.
– Hajde ujna, hajde, budi jaka, nemoj plakati. Sve će biti dobro, smiri se.
Zgrčena i uplakana, osetila je njegovu blizinu i njegovu snažnu ruku oko svojih ramena i začudo, bilo joj je odmah malo lakše. Osećala je kako svojim rukama nežno miluje njenu mirisnu kosu i kako joj briše suze, izgovarajući reči koje su je vraćale u život:
– Ne brini, evo, pa ja te volim… i tu sam kraj tebe. – Na kraju, poljubio ju je u obraz, nežno, tik pored napućenih usana i sva je zadrhtala od one čudne jeze. A tek njemu kako je bilo… I tako uplakana i nesrećna, nenormalno ga je uzbuđivala blizina njenog tela. Krv mu je jurcala žilama i jedva se uzdržavao da ne napravi glupost.
– Srećo moja i ujna tebe voli. Ti si mi jedina pomoć. Evo, neću više plakati, ne brini, daj da nazdravimo… – uzvraćala je pažnju, vešto se izvlačeći iz mladićevog zagrljaja koji joj je donosio samo uzbuđenje koje je znala da teško može savladati. Nasula je pune čaše oboma, iako ju je već hvatala vatra i od prve čaše. Muž joj je jednom rekao kako jedino vino može utopiti tugu i ona je taj recept primenjivala. Popila je još par opuštajućih gutljaja. I odjednom više nije marila ni za satensku suknju koja je vragolasto bežala s njenih kolena, samo su neobavezno čavrljali oko nebitnih stvarčica i mnogo je uživala u njegovoj blizini, pa čak i u njegovim ispitivačkim pogledima koji su je činili ponovo mladom i poželjnom. Vino je učinilo čak da dopusti sebi i prikriveno koketiranje sa mladićevim očima. Uzbuđivala ju je pomisao da njen Marko tako opčinjeno gleda u njene nabujale grudi i gola kolena. Ponovo se osećala lepom i mladom i … osetila je uzbuđenje. Strašno, kao čudan čvor zavezan u stomaku i trnci po celom telu… Više nego ikad pre, trebao joj je muškarac. To joj je prolazilo kroz svest, pomućenu vinom. Ali to nikako nije smeo biti ON. Ma, mrzela je svoj život…
A tek njemu kako je bilo u glavi. Čitav haos. Kako bi voleo da mu ona nije ujna, možda bi i smogao snage da joj kaže koliko ga uzbuđuje. Ovako, trpeo je i krišom bacao poglede na njene raskrupnjale grudi. Kako li ljude najviše privlače stvari koje su im najstrože zabranjene. Ali, neka mislio je, bar može da uživa sa njom u jednom opuštenom danu. Ona je bila duša od žene i zaslužila je da joj neko bar rođendan ulepša i da je nasmeje.
Donela je tortu, onakvu kakvu je najviše voleo, i zajednički su se sladili.
– Hajde, uzmi još, znam da voliš – nudila je već treće parče.
– Ne mogu više,ujna. Ti baš hoćeš da me ugojiš… –branio se
– Važi, samo da znaš, ja sam samo zbog tebe baš ovu tortu pravila… Ti si mi danas jedina sreća i uteha… – rekla mu je, konačno se malo osmehnuvši, dajući mu da primeti kako ju je vino blago opilo. – Hajde, upali muziku da slušamo, imaš ujakove cd-ove tamo na komodi…
– Jao, super, moramo se malo i proveseliti na rođendan. – nasmejao se Marko, podešavajući spravu i pustio je neke balade koje je ujna prethodne večeri puštala.
Lagana muzika je neobično prijatno ispunila prostor stare kuće, donevši mladiću prijatan osećaj da je uspeo razvedriti svoju tužnu i uplakanu ujnu. Ona se konačno razveselila, videvši koliko mu je stalo do nje. Opazila je njegove užarene ispitivačke poglede i jako čudni osećaji su joj ispunili dušu. Uvek stidljiva i smerna žena, prvo se posramila kada je shvatila kakvu je reakcija izazivala kod njihovog mladog sestrića kojeg je uvek gledala kao sina kojeg nikad nije imala, a onda je morala sebi priznati da joj je sve više prijao osećaj da neko u njoj gleda zgodnu ženu. Ponovo se osetila poželjnom i lepom, kao i prvih godina braka. Sela je na fotelju, shvativši da još uvek nije izula svoje lakovane cipelice na štiklu.
– Eto vidiš, kad mi je ove cipelice kupio tvoj ujak, govorio je kako će me i na bal voditi da plešem u njima, a ja nikad nisam mrdnula iz ovog sela… – govorila je ironično, pokušavajući da odveže kopču.
– E ako je tako, hajde ujna, pleši onda sa mnom – reče mladić, želeći u sebi da ponovo dođe u priliku da je zagrli i udiše njen zavodljivi parfem.
– Ma hajde, beži, matora ti je ova ujna za plesove. – branila se a i stidela
– Hajde, molim te, moraš plesati za sopstveni rođendan – reče on uporno, uhvativši je za članak na ruci.
I baš taj dodir njegove ruke ju je razoružao i naterao da pristane na još jednu sitnu ludoriju. Ustala je i iskoračili su na slobodan prostor pored fotelje… Sentiš muzika i crno vino koje je kolalo njihovim venama učinili su da se oboje još malo opuste i zauzmu stav za ples, kao nekakav ozbiljan plesni par. Oboma je srce ludo tuklo u grudima, jer bez obzira na sve, nikad se nisu osećali toliko bliskim jedno drugom. Počeli su se lagano njihati u ritmu muzike, ujna nešto nespretnije od mladića, zbog čega se čak malo i stidela i branila se da ne ume. On joj je predložio da promenu tehniku tako da ga je ona sad obgrlila obema rukama, a on je svojim snažnim šakama sigurno obuhvatio oko struka. Sad su se još više približili i gotovo je čuo ujna Gocino srce kako jako tuče, kao u preplašene srne. Ona je pak mislila da će se srušiti od napetosti. Dozvolila je sebi da se nađe u pravom pravcatom stiskavcu sa Markom i uopšte nije znala šta da radi i kako da se ponaša, budući da je on svo vreme bio divan prema njoj i beskrajno kulturan i pažljiv. Pomislila je da će joj biti lepše ako prestane da razmišlja i prepusti se plesu. I zaista bio je neverovatno lep osećaj i njoj i njemu.
Marka je čak toliko poneo trenutak, ujnina mirišljava kosa i pogled na njen jedri dekolte da ju je i nesvesno počeo privlačiti bliže svojim grudima. Osećajući potpunu sigurnost u njegovom zagrljaju, Goca se lagano prepuštala i privijala uz njegovo naručje, neoprezno ne mareći za sve češće dodire njihovih tela. Dodire koje Marko nikako nije mogao da ne oseti i koji su u njemu palili sve veću strast i pravu neizdrživu požudu ka svojoj zgodnoj ujni. Krv mu je jurcala svim žilama i dizala uzbunu među nogama. Neverovatno brzo i neobjašnjivo, kurac mu se strašno digao na sopstvenu ujnu. Iznenadni strah i stid ga je skamenio na momenat. Nije znao šta da uradi da to i ona ne primeti. Nije smeo da prekine ples jer bi ona sigurno videla sada već ogromnu nabreklinu na lanenim pantalonama, a nije se usuđivao ni previše da se približi jer će ga zasigurno osetiti.
Ujna je osetila kako se Marko najednom zbunio, zastajao, čak joj se činilo i zacrvenio i pitala se šta mu je odjednom.
– Srećo moja, pa šta ti je, ne želiš više da plešemo? – pitala ga je u jednom momentu, ne odvajajući glavu od njegovog ramena.
– Ništa ujna, malo sam se zamislio. Plesaćemo. I meni se sviđa muzika – njegov nesiguran odgovor ju je ipak ponovo smirio.
Sve dok se neminovno nije počelo dešavati, izbistrivši njihove glave. Jedan slučajan dodir, pa onda i drugi malo duži i odmah zatim treći, najduži, koji je Goca sasvim jasno osetila u predelu ispod svog pupka presekao joj je dah. Kao grom ju je pogodila činjenica da je osetila dodir mladićevog nestašnog kurca u punoj erekciji. Oboje su se najednom uplašili stvarnosti u kojoj je ona, njegova ujna izazvala toliko burnu reakciju kod mladog rođaka. Oboje su se skamenili, zastali, zaustavili dah. Ni muziku više nisu čuli od silnog bubnjanja u ušima… Trenuci kao večnost. Plašili su se da se odmaknu i suoče sa istinom, a plašili su se i daljeg nastavka ovog fatalnog dodira. Marko je hteo u zemlju da propadne, Gordana, zatečena i izgubljena stajala je kao kip, nemajući snage od silne sramote da ga odgurne od sebe. Sad su mogli čuti svoja srca kako preplašeno lupaju…
Iako se osećao kao lopov uhvaćen u krađi i mada je hteo u zemlju da propadne zbog svog patrijarhalnog vaspitanja i poštovanja koje je osećao prema njoj i ujaku, Marko je uspeo prvi doći do daha i konačno odvojiti ruku od njenog struka. Gordana, pak, kao da je izgubila svu snagu, razum i svest da mora prekinuti svaki dalji kontakt, ostala je da stoji pred njim poput uplašene košute kojoj je srce toliko lupalo da je mislila da će iskočiti. Osetila je njegovu snažnu ruku kojom je pomilovao po bujnoj kosi, u nadi da će izmoliti oprost i pružiti bar neko izvinjenje. Čak joj se učinilo i kako on prestrašeno zamuckuje da mu je žao i da nije mogao da se suzdrži… Nije se usuđivala da ga pogleda, nije ništa progovarala, plašeći se svakog pogrešnog pokreta.
– Izvini, ujna, izvini – zamuckujući je ponavljao Marko, ubeđen da ga ona prezire, pokušavajući da izmoli oprost i pokušavajući u mislima da smanji svoje uzbuđenje. Uzalud.Ogromno nabreknuće na hlačama je postajalo samo još veće i tvrđe.
Žena se potpuno zbunila i činilo joj se da ni reč ne ume da izusti, ne shvatajući da će time samo probuditi svoje ženske, iskonske nagone. Mladić joj je, nesvesno rukom milujući kosu, ustvari samo dodatno pomućivao već opijenu svest. Niko nikada nije u njoj izazivao takvu reakciju, da zaboravi na razum. U jednom momentu je shvatila da je sve manje bila nedodirljiva i shvatila je da je osetila uzbuđenje, koje se sad već razlivalo celim njenim telom. Tako nešto je bilo neverovatno i užasno i ona je to znala… ali ipak je ostala da stoji tik uz njegovo telo, kao omađijana muškim mirisima njihovog mladog sestrića. Postidela se. Bilo je samo pitanje trena kada će Marko shvatiti šta se sa ujnom zapravo dešava pa je pokušala nekako da smiri situaciju, ali sasvim nečujno i slabašno rekavši.
– Nisi ti kriv, mili, ja sam… Nisam znala… da ti baš tako reaguješ na … mene. – rekla je iskreno i neoprezno ga pomilovala po kosi.
Marku je zadrhtalo u grudima, progutao je knedlu u grlu i zagrlio ženu… Prvi pokušaj poljupca Gordana je još nekako i izbegla te su njegove usne završile na njenom obrazu, ali jednako su je opasno opekle, da ju je načisto oblilo crvenilo. Čula je njegov šapat:
– Ujna, oprosti, ne znam šta mi je. Ne mogu više da ti skrivam, strašno me uzbuđuješ-
govorio je pokušavajući ponovo da pronađe njene mesnate usne ali ga je ponovo dočekalo njeno nevešto izmicanje. Ipak, ohrabren njenim ćutanjem i ženskim mirisima probao je i treći put…
Konačno, zbunjena i uzbuđena, ujna Goca popusti i gotovo zadrhta od uzbuđenja kad joj se usne spojiše sa vrelim Markovim. Bože, kako su zabranjene stvari uvek i najslađe. Imala je osećaj da je niko nikada nije tako lepo ljubio i počela je da mu uzvraća poljupce. Isprva nesigurno, uplašeno, a potom sve slobodnije… ljubili su se na sred sobe koja se okretala oko njih… Ne znajući kako se to uopšte dešava, imala je osećaj da su njegove usne nešto najslađe što je ikad dotakla svojima. Pokušavala je da se otme tom osećaju i da pobegne iz tog grešnog zagrljaja, ali prosto nije imala snage. Srce je polako nadvladalo razum i poput nekog jakog magneta je privlačilo u njegove snažne muške ruke. Pokušavala je u mislima uveriti sebe da se mora odupreti iskušenju i ostati uzorna i moralna žena, ali zakoni prirode i primarni instinkti su svakim novim poljupcem nadvladavali razum i njeno telo je reagovalo na milovanja njihovog mladog sestrića onako kako nikako nebi smelo… Sve dublje i nepovratno je tonula u greh; znala je to, osetivši kako su bradavice bivale sve kruće i kako je sve više vlažila među nogama. I nju je on strašno uzbuđivao. Pustila ga je da je još jače privuče k sebi i još slobodnije je počne hvatati i milovati svuda po njenom raskošnom telu. Markove ruke su drhtale dok joj je to radio. I on je bio prestrašen, možda i više od nje, ali je istovremeno bio i gonjen gotovo životinjskom požudom za svojom guzatom ujnom. Ionako preveliki kurac koji je Marko imao sad je u gaćama potpuno poludeo, dosežući strašne dimenzije i praveći pravu planinu među nogama. I ona ga je osećala na donjem delu svog stomaka, ježeći se od njegove tvrdoće i veličine. Njegove ruke su strasno ispitivale obline koje je krila ujnina košulja i dok je levom čvrsto pridržavao za struk, desnom je, polako, ispitivački uhvatio za krupnu, tešku dojku koja se nadimala od njenih krupnih udisaja.Marko je drhtao dok ju je polako mesio i dalje iščekujući njenu reakciju, ali je opet izostala. Iznenadilo ga je da čak preko prslučeta oseća ujninu ukrućenu bradavicu. Ona je svo vreme crvenila od srama i skrivala pogled ali i dalje stajala kao opčinjena, dozvoljavajući mu ono što nije smela. Drhtala je dok joj je otkopčavao dugmad na košulji. Bila je uzbudjena kao nikada pre. Kada je otkopčao dovoljno dugmadi da se jasno vidi njeno čipkasto prsluče, Marko malo zastade i utisnu još jedan dugi, strasni poljubac u ženine sočne usne. I dalje naišavši na prećutno odobravanje, on pažljivo, strašljivo zavuče svoju ruku pod ujninu košulju i pritisnu svoj veliki dlan na krupnu sisu. Gocino prsluče je naprosto kipelo i bilo je nedovoljno da sakrije tvrde, ukrućene bradavice koje su odavale njeno uzbuđenje. Osetivši kako on nežno prelazi dlanom preko njih, stresla se od napada vreline kroz celo telo.
– Oh, mili – nesvesno je tiho izustila.
Tonuli su u greh. Drhtali su oboje. Marko je nastavljao svoje napade, ohrabren ujninim dubokim uzdisajima. Mic po mic, uspeo je izvaditi, najpre jednu pa drugu sisu iz njenog tesnog prslučeta. Oduševio se kad je ugledao njene nakostrešene bradavice sa divnim velikim oreolima, jednako naježenim od uzbuđenja.
– Jooooj, mili, šta mi to radiš?…..Ne smemo, ah, bojim se ….zgrešićemo…. nemoj… – zamuckivala je Gordana, pokušavajući da se brani od nabujalih osećaja. Ali, krv je već isuviše uzburkano ključala u njenim venama i sledeći dodir snažnih ruku na svojim osetljivim bradavicama ju je gotovo izbezumio od uzbuđenja. Čula je kako joj njihov sestrić napaljeno šapuće na uho:
– Ne boj se .. ujnice… znam da ti je teško… ne brini, samo malo …maženja, nikom nećemo reći.
Shvatala je da mu se polako potpuno predavala, nemoćna da odoli njegovom muškom mirisu i još uvek ogorčena na muža koji ju je ponižavao. Srce je ludo tuklo u grudima i Marku. Iako je sa bivšom devojkom u tome bio veoma spretan, zavođenje rođene ujne je bio mnogo složeniji zadatak. Sa svakim novim dodirom se tek pomalo opuštao i shvatao da i njen otpor popušta. Osetio je kako mu se uvija pod rukama i sve češće dodiruje njegovo nabreknuće, mada i dalje izbegavajući direktne poglede. Spustio je glavu u ženina njedra i usnama obuhvatio levu bradavicu, izazvavši njen duboki uzdah…Liznuo ju je vrhom jezika par puta osetivši njihovu nadraženost i satensku mekoću krupne bradavice. Gordana je pomislila da će se onesvestiti od udara groma u tom momentu. Razum joj se skroz pomutio kad je osetila kako je Marko s uživanjem sisa. Zbunjena, u magnovenju se zgrčila i pribila se uz njegovo snažno telo, obilno vlažeći među nogama. U mislima je sama sebi govorila „Samo još malo, još malo da se pomazimo, pa ću se odmaknuti…“. Tešila se, pokušavajući da u sebi probudi vernu i smernu ženu, koja je polako klonula pred bazičnim instinktima. Sad su bili isuviše daleko od obične bezazlene igrice. Marko je osetio kako ujna više ne izmiče svoje telo pri sve češćim sudarima sa njegovom nabudženom tvrdom kurčinom. I dalje joj nadražujući krupne sise, slobodnom rukom je krenuo u dalje istraživanje zanosnih ujninih oblina. Rukom kojom ju je čvrsto držao oko struka, polako je, istraživački, krenuo naniže, preko crne satenske suknje. Oduševio se oblinama koje je toliko krišom zamišljao. Neodlučna da ga zaustavi, nesigurno je pokušavala da izusti
– Aaaahhh, nemoj… srećo moja…ne bi ..smeli..dalje… Oh, Marko…- uzdrhtala je kad je mladić snažnom rukom zgrabio veliku, zategnutu guzicu…
– Oh, ujnice… – dahtao je Marko, izgubljen u mirisima njene bluze i tela i iznenađen činjenicom da je preko njene suknje napipao tanga gaćice. To ga je još više uzbudilo i ruku je spustio još niže, krećući u završni juriš. Rukom je kliznuo niz oblu butinu, sve dok nije prešao preko ruba ujnine suknje, dotaknuvši toplo koleno. Goca je zadrhtala, znajući da će ta njegova ruka uskoro krenuti i ispod njene suknje…
– Marko…bojim se mili…zgrešićemo… Strašim se … rod smo…
Marko je sad umesto odgovora prosto poljubio i lagano pokrenuo ruku nagore, držeći je uz ujninu oblu butinu. Polako, mic po mic ispitivao je toplu bedru u svilenim čarapama, dok je ženu poduzimala čudna jeza. Iščekivala je ćuteći svaki sledeći osećaj i muški dodir. Marko je po njenom ponašanju shvatio koliko ju je ujak morao zapostavljati, čim mu je sve to dozvoljavala. Stajala je kao ukopana, nudeći mu svoje zgodno, jedro i negovano telo. Suknjica je sve više i više popuštala pred Markovom rukom i otkrivala tajne koje je momak mogao samo zamišljati. A ono što je i naslućivao dok ju je promatrao kako sedi na kauču, sada mu se i obistinilo. Ujna Goca je nosila čarape sa halterima. Zaista je bila super, pomislio je, na mah nekako divna i nežna, a često neviđeno jebozovna zrela žena. I kad je osetila muške prste na rubu čarapa i na svojoj goloj koži butina, otegnuto je uzdahnula, već i previše uzbuđena i opijena svojim Markom.
– Ohh, bože… šta mi radiš..? – već je gotovo buncala, predajući mu i poslednji štit svoje odbrane. Zbunjeno je pogledala nadole, pokušavajući da vidi svoju zadignutu suknju i Markovu ruku zavučenu među svojim butinama… U tom trenutku on je napokon uspeo da ulovi ujnin pogled, ali ne onako bistar i veseo, već nekako opijen, zamagljen i izgubljen. Bila je gadno uzbuđena, sad je znao za sigurno. Njene krupne oči su konačno otkrivale potpunu predaju, koju je on pokvareno iskorišćavao. Prevukao je ruku preko glatke nežne kože ujninih bokova i položio je odlučno na veliki, obli i istureni guz. Nežna gola koža je odgovorila podrhtavanjem. I Gordani je neobično prijao taj dodir, kao da je konačno popuštao grč u stomaku. Zagrlila ga je čvrće i uplela prste u njegovu gustu kosu i ponovo se nesmotreno sudarila sa njegovim nabreknućem. Marko je goreo od želje i kurac je već slinio za njom, praveći čitavu fleku iznad levog džepa, odavajući položaj glavića. Spustio je i drugu ruku pa je uhvatio sigurno za njenu veliku guzicu, napipavši tkaninu njenih gaćica. Jednom rukom uživajući u podatnosti ujnine guzice, drugom je polako klizio uz obod gaćica ka njenom vrelom međunožju.
Gordanine misli su bile nekako čudno usporene, kao da je bila drogirana. Nije shvatala šta će uslediti i već u sledećem momentu Markova je ruka, vođena požudom, skliznula tamo gde nikako ne bi smela… na ujninu pičku. Ona je prigušeno ciknula osetivši mladićev veliki dlan na svojoj otečenoj i dugo zapostavljanoj pizdi koja je izdajnički vlažila, natopivši male gaćice toplom sluzi. Ugrizla je svoju donju usnu da sakrije svoje uzbuđenje, kojeg se stidela pred njim. Marku je srce stajalo u grlu, ali ga je ohrabrilo kad je shvatio koliko je ona bila vrela i vlažna među nogama. Nežno je trljao prstima preko mokre tkanine gaćica, osećajući kako su usmine nabubrele. Njegovi dodiri na tom mestu su je sada potresali više nego li išta drugo i ona se doslovno tresla u tom grešnom klinču. Gledao ju je kako drhti, sva zadihana i zamućenog pogleda zariva nokte u njegova široka ramena. Iako nije imao iskustva sa starijim, zrelim ženama, znao je za sigurno… bila je spremna da ga primi. Možda ne toliko u glavi, koliko u srcu. Nastavio je nežno da je masira preko gaćica, ljubeći je po vratu… Prineo je usne ujninom uhu, malo gricnuo resicu i šapnuo joj:
– Ujna, izvadi ga… – bile su reči koje su njoj sledile žile. To je znači…to, mislila je. Sad više nije bila igra… Ostala je zbunjena, još uvek posramljena zbog zadignute suknje i tangica, plašila se šta će uslediti.
– Hajde, ujnice, hajde mila, ne boj se, to sam ja, tvoj Marko… izvadi moj kurac… – navodio ju je polako. Uhvatio je njenu negovanu ruku dugih belih prstiju i polako je gurao nadole, preko svojih grudi i stomaka. Njenu drhtavu ruku je konačno položio na ogromnu tvrdu nabreklinu i snažno je pritisnuo. Gordana je ostala zatečena, osetivši koliko je tvrdo i masivno ono što mu je naraslo u pantalonama. Uzdahnula je i tek kad je on nastavio milovati njene usmine i ona je pokrenula svoju ruku izazivajući nove pulsacije napete kurčine u Markovim gaćama.
– Oh, Bože – izustila je, osećajući da tu nešto nije u redu sa veličinom njegovog uda. Nije odvojila ruku već je nastavila da ga masira kao hipnotisana, ne verujući da je od onog malog, mršavog dečaka izrasla takva muškarčina.
– Ahhh, ujna, hajde, takoooo, tooo, otkopčaj mi šlic – strpljivo je navodio njenu ruku, a svoju je lopovski uvlačio u ujnine gaćice. Osećao je pod prstima meko paperje ženskih bruca, koje se znatno proređivalo malo niže, gde su počinjale velike mesnate usmine. Među njih je gurnuo srednji prst i osetio kako se latice spremno rastvaraju, oslobađajući ulaz ujnine predivne pičke, veoma tople i vlažne. Osećao je kako se lepljivi sekret rasteže po njegovim prstima. Uživao je slušajući njene uzdisaje. Hrabrio ju je da se opusti i konačno je naveo da da otkopča dugme na njegovim pantalonama i povuče šlic nadole. Drhtavim prstima oboje povukoše pantalone zajedno sa gaćama niz Markova jaka bedra i njegov preveliki i teški ud se izvali iz njih, oduzevši dah zbunjenoj ujni. Potpuno se izgubila, krupnih očiju prikovanih za veliku, mladu kurčinu.
– Ohhhhhhhhh, Gospode, koliki je !!! – izletelo joj je. Kao da nije znala šta bi s njim, shvativši da momak ima duplo duži i deblji kurac od ujaka, njenog muža. Zbunjena, poput početnice je promatrala gde kurac pulsirajući poskakuje u punoj snazi. Ponovo je osetila njegovu ruku na svojoj i ovaj put je prineo kurcu. Nije uspela da sklopi svoju tanušnu šaku oko njega ali je ipak jasno osetila njegove vibracije.Bio je neobično topao, a opasno tvrd. Slučajno je rukom kliznula ka vrhu i dotakla veliki klobučasti glavić, gotovo plav od krvi. Zapazila je i kako mu je blago zakrivljen nagore i kako se celom dužinom kite proteže jedna debela vena, praćena čitavom mrežom drugih Dodatno nadražen ujninom rukom iz rupice na glaviću mu poteče prozirna sluz. Knedla u grlu Gordani nije dala da diše. Bila je potpuno slomljena u tom vrtlogu strasti i greha. Jedini čovek u njenom životu koji ju je jebao bio je muž, a sad je iščekivala da je njihov sestrić jebe svojom strašnom kurčinom…
– Ahhhhh, majko mila, šta mi se ovo dešava…- buncala je u transu, mazno ga pogledavši.
Marko je shvatio da je imao priliku koju nije smeo da propusti. Sledila je najteža odluka u njegovom životu jer drugu prliku verovatno neće imati. Kucnuo je čas da jebe svoju zgodnu i zrelu ujnu, dok je onako uzbuđena i zbunjena… Blago ju je rukom odmakao od sebe. Gledala je njegovo božansko mlado telo dok se oslobađao svojih pantalona i bokserica. Sputana strahom i neizvesnošću nije ni pokušala da se i sama skine. Marko nije imao strpljenja, morao je brzo da smisli šta da uradi i videvši staru, nisku ujakovu fotelju, rešio je da na njoj naguzi ujnu Gordanu. Prišao joj je osetivši njenu nadraženost i slatku drhtavicu.
– Hajde ujnice, … okreni se… evo ovde… -blago ju je rukom navodio da mu okrene leđa i ona je to i učinila, ali je i neiskusno ostala u stojećem položaju pogužvane suknje i ogoljenih sisa, pridržavajući se za fotelju. Osetila je Markovo telo iza sebe i njegove snažne ruke kojima je pažljivo gurao ka napred, preko fotelje. Shvatila je šta joj se sprema i poslušno se savila preko naslona, dočekavši se rukama na plišane jastučiće… Od stida joj je crvenilo jurnulo u obraze. Pomislila je da mu se sad sigurno dobro natrćila, jer je Marko par sekundi ostao bez daha odmeravajući svu raskoš rasnih oblina njegove guzate ujne. Uhvatio je samo jedan njen neodlučan pogled, pre nego što je od stida sakrila lice… Sagnuo se tek toliko da ponovo dohvati obod ujnine suknje koja je ponovo pala do kolena. Pažljivo ju je zadignuo, mnogo više nego prethodni put, skroz do struka, potpuno ogolivši njenu prelepu, veliku i oblu guzicu u koju su se usecala napola srozane tange… Umalo da se onesvesti koliko ga je taj prizor uzbudio. Čulo se njeno teško disanje. Osetila je mladićeve ruke na nežnoj koži svojih guzova. Pomilovao ih je malo, pa, uz malo napora, svukao ujnine tangice preko haltera, niz butine i ostavio ih negde oko njenih kolena. Gordani je srce lupalo toliko snažno da je i Marko čuo. Znala je da je samo momenti dele od greha. Osetila je još kako joj blago gura kolena da ih savije, pa potom još jedan pritisak rukom u dno leđa, proizveli su da se ujna još jače naguzi, isturajući svoju nezaštićenu, vlažnu pičku ka sestriću. Krišom je provirila iza leđa. Marko je očigledno sada jasno video poluotvorenu, vlažnu i crvenu mesnatu pičku i rumeni, ružičasti šupak svoje ujne. Videla je kako je par puta snažno zagulio kožicu na onoj ogromnoj žilavoj kurčini.
– Aaaaaaaahhhhhhhhhh, Marko….. milo ujnino…. Oh… mili… budi nežan… prevelik je za ujnu… – zacvilela je u odsudnom momentu. Nije joj ništa odgovorio.
Jednom rukom je razmaknuo velike guzove a drugom je kurčinu nameštao na ulaz u pičku. Gordana je ponovo zacvilela. Osetila je vreli klobučasti glavić na svojim usminama. Instinktivno se trgnula, ali nije imala kud…Odjednom, pritisak se osetno pojačao i vlažne latice se pod pritiskom počeše razilaziti… Ulazio je u ujnu… Teško… Bila je uska i još u grču od straha. Pustio je malo da ga oseti i navikne na pritisak, pa ga odvojio. Pljunuo je u šaku i razmazao po kurcu. Ponovio je to još par puta pa ga ponovo namestio na mokar ujnin procep.
Joooooooj, uuuuuuuuf – ponovo je Goca zastenjala, osetivši veliki glavić. Otečene usmine su se jako širile, praveći mesta za glavić. Iz pičke je gotovo curio sekret koji je njemu podmazivao put. Konačno, usnice se široko razvukoše oko pulsirajućeg glavića i on se sporo utisnu u nju… „Primila je“ – sevnulo je kroz Markov um.
– Ooooohhh, ufffffff – stenjala je, osetivši kako je puni i širi. Stresla se i sva joj se koža u momentu naježila od tog osećaja, za koji godinama nije znala.
Marko je drhtao od sreće, ulazeći u vrelu ujnu. Polako i strpljivo se kretao, praveći sebi mesta u tesnoj pički.
– Ah, uuuuu… joj kako si topla i tesna – govorio je, uporno joj usađujući kurac.
Ujna je zarila zube u sočne usne i zarila nokte u jastuke dok joj je srce bubnjalo u ušima. Osećala je jako širenje i pulsiranje mladog mesa u sebi, osećaji koje je odavno zaboravila, a sa
Markom su bili hiljadu puta intenzivniji i nekako čudno slađi. Marko je držao za bokove i strpljivo gurao, uživajući u plimi osećaja koja je pratila njihovo spajanje. Osetio je da ujna obilno vlaži i koristio je to da je što bolje naguzi, utisnuvši joj pola svoje žile.
– Ahhhhh, juuuuuuuuuuuu… u momentu se ženi totalno pomutila svest i pomračilo pred očima od siline osećaja koji je debela kurčina stvarala u njoj. Osećala je kako kurčina snažno pulsira. U prvi mah ju je presekao neprijatan osećaj jakog širenja i peckanja te je sva drhtala ali je svakim momentom neprijatnost prolazila. Priroda je učinila svoje i njena nadraženost je proizvodila puno sluzi koja je mladićevoj alatki omogućavala micanje. Marko je drhtao u toj ludoj groznici spajanja dok su mu jaki trnci prolazili kičmom. Sve mu još uvek delovalo kao san i srce je podrhtavalo od straha i slasti. Osećao je svojim udom pulsiranje vrele ujnine pičke i polako, nežno je nastavljao dalje… Preplavljena čudnim osećajem ujna Goca se jako naježila svuda po koži u momentu kad je Marko lagano izvukao debeli kurac, pa ga još pažljivije ponovo ugurao u svoju ujnu. Ostala je bez daha i okrenula glavu, mazno ga pogledavši. Otvarala je usta kao da joj ponestaje vazduha, ali su ona ostajala nema i samo je tiho, potmulo stenjala, ugrizavši usnu svaki put kad bi osetila novi pokret u sebi i novo širenje. Ali taman kad bi joj počeo malo prijati osećaj spojenosti, mladić opet gotovo izvuče kurac pa ga odmah ponovo strasno utera još dublje. Drhtao je dok je to radio, gledajući kako se sluzokoža ujnine pičke razvlači po njegovoj žili. Neverovatan, opčinjavajući prizor. Strpljivo, gustiozno ju je jebao, puštajući je da ga sa svakim ubodom još bolje oseti svojom utrobom. Nenavikla na ovakve osećaje, ujna Gordana je sva drhtala od uzbuđenja. Naježila se duž njenog celog jedrog tela i gotovo nesvesno počela je jecati u ritmu Markovih pokreta. Isuviše uzbuđena, više nije mogla obuzdavati svoju požudu. Oboje su se iznenadili kad ujna iznenada poče svršavati pod udarima mlade kurčine…
– Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaajjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj, aaaaaaaa, aaaaaahhhhhh, joooooojjjj, majko, uuuuuuhhhh, srećo ujnina, šta mi radiš…- sva se tresla i drhtala, jecala izgubljena u strasti. Kolena su joj klecala od čudne nemoći koja je u trenutku obuzela, a pičkini sokovi su obilno potekli niz njenu butinu i oko Markove kurčine, još uvek opasno napete. I on je uživao u strašnom osećaju grčenja ujnine pičke, ne verujući da mu se to dešava. Strpio se nekoliko trenutaka da i sam uživa u pulsacijama vaginalnih mišića pa je odmah nastavio strasno jebati ne dajući joj ni da dođe sebi. Zgrabio je rukama velike guzove i razmaknu ih, naslađujući se prizorom a onda nastavio gurati kurčinu u ujninu zapaljenu pičku. Njeno uzbuđenje i obilna vaginalna sluz mu otvoriše prolaz koji je do tad bio zatvoren. Ujna Gordana uplašeno vrisnu kad oseti debelu kurčinu strašno duboko u sebi. Ponovno neprijatan osećaj jakog širenja i peckanja i pritiska kurčine u stomaku. Nikada pre to nije osetila. Izgubljena i iscrpljena prvim pravim orgazmom u životu, nije mu se micala i ostala je u istom položaju da nemoćno dočekuje nove Markove ubode. Cvilela je, ne nalazeći izlaz iz tog strasnog klinča. Kolena su joj klecala ali nije imala snage ni mesta da uzmakne. Nastavio je da je jebe s neskrivenim naslađivanjem, ozbiljno joj duboko uterujući svoju veliku žilu. Raspamećen, razdražen vrelom i vlažnom ženinom utrobom, neopisivo je uživao u svakom pokretu, ujninim drhtajima i jecajima koje je ispuštala i sama na granici potpunog ludila… Gotovo je gubila svest i buncala, nesvesna i boli i peckanja, nekontrolisano se gubeći u neprekidnim orgazmičkim osećajima koji su za nju bili potpuna novina. Kolena su joj klecala od nemoći i nesvesno mu je, kroz stenjanje, šaputala
– Ahhhhh, uuuuuuujjjjjjjjjj, jebi … meeeee…. mili …moj…aaaajjjjjjj…guzi me… guzi svoju ujnicu….aaaaaaaaaaaa.
Mladić se gubio u potpunoj ekstazi spajanja sa rođenom ujnom i u magnovenju je nastavio da je silovito jebe u pičku. Ujnino belo lice probiše krupne graške znoja kad se glavić poče zabijati do same materice. Vrisnula je od straha, shvatajući da je gotovo čitava kurčina stala u njenu utrobu Klonula je i gotovo se onesvestila od orgazmičkog talasa koji ju je potresao. Marko ju je pridržao oko struka i još nekoliko puta se tako jako zabio u razvaljenu pizdu dok nije osetio da se ujna sva trese i nekontrolisano svršava pod njim. Celom dužinom kurca je osećao kako se njena unutrašnjost grči i pulsira… Drhtao je od sladostrašća i milovao njeno podatno telo, oduševljeno shvativši da je primila gotovo celu kurčinu i predala mu svoje najskrivenije blago. Talas orgazma koji je zahvatio ujnino telo nije popuštao i ona je iznova svršavala, potpuno razgužena i zbunjena. Osetila je da Marko ne prestaje jebati, očigledno odviše uzbuđen. Ritmički je izvlačio preveliki ud do pola i ponovo ga gurao duboko u ujnu, ne obazirući se na njeno glasno usrkivanje vazduha i bolne grimase na nežnom licu…
– Ahhh, ahhhh, uuuuuff – dahtala je, osećajući kako je uvek iznova rastače…
– Oooohhhhh, ujnaaaa, ahhhh, što si dooobra. Uuuuuuu, al’ si dobro primila…. Ah, stenjao je mladić, samo dolivajući ulje na vatru
Ona je na momenat okrenula glavu i uputila mu dugi, izgubljen pogled u kojem je on prepoznao strast i zaljubljenost i stid, a onda je sklipila oči i prepustila se daljoj sudbini grešnice… Jebao ju je ritmički, trudeći se da ne ulazi ponovo onoliko duboko, jer je shvatio da joj je bilo pomalo bolno… Svejedno, ozbiljno se zarivao u ženu.
Životinjska požuda ih je oboje odvukla u najtamniji ponor greha da se naslađuju strogo zabranjenim voćem i po ljudskim i božjim zakonima.
